ШТА ПОСЛЕ СВЕГА ХОЋЕ ИВАН МАРИНКОВИЋ?!

Обраћање клубова Београда поводом Скупштине заказане за 13. јануар 2018. године:

ШТА ПОСЛЕ СВЕГА ХОЋЕ ИВАН МАРИНКОВИЋ?!

Колико се год учинило лако, до одговора из наслова није једноставно доћи. Човек за кога је већина београдског шаховског света мислила да је одмерен и пристојан, уз то и солидан шахиста, и поверовала да може бити права особа за првог човека шаха у Београду, претворио се у сушту супротност. Готово све што је Маринковић учинио у протеклих 18 месеци било је или погрешно или правно недопустиво, што је директно утицало да Шаховски савез Београда западне у најтежу ситуацију од када савез постоји.

Није никакав грех, напротив, што је пожелео да води Шаховски савез Београда. Чинило се, да поновимо, да за то има све услове. Показало се међутим, да ствари стоје потпуно другачије.

Од самог старта, негде с почетка 2016. године, група предвођена велемајстором Тадићем и интермајстором Несторовићем „упада“ на Редовну скупштину савеза Београда и тражи револуционарну смену председника ШСБ преко неспретно формулисаног захтева за утврђивање поверења. Необазирујући се на званично мишљење Спортског савеза Србије, да поступак није законит, а у недостатку потребног броја гласова, од јануара до јула 2016. године одржане су четири Скупштине, све са циљем да се смени „неспособно“ руководство и доведу успешни и компетентни, како су тврдили за себе – Маринковић, Тадић и Несторовић. На претпоследњој од четири поменуте Скупштине „успели“ су да „разреше“ председника Савеза и Управни одбор, са недовољним бројем гласова. То што им је недостајало четири гласа за правно исправну одлуку, за њих није било ниодкакве важности. У жељи да се што пре домогну власти, нису се чак ни бавили председником и потпредседником Скупштине, нити Надзорним одбором, нису ни покушали да их смене, а на њихове функције су изабрали друга лица. Шаховски савез Србије, по њиховим изјавама, није их занимао, а испоставило се да им је то био главни циљ. Заказивали су и чак председавали Скупштинама ШС Србије, а потом се испонамештали од комисија, преко Управних одбора, до селектора националних селекција. Готово цела породица Несторовић је засела у управама два Савеза. Како молбе и упозорења нису помогла, девет београдских клубова је тужбом затражило правду.

Када је пресуда Сталног арбитражног суда при Спортском савезу Србије коначно, после више од годину дана стигла, настају нове опструкције од истих људи због чијих незаконитих одлука је све и почело. Предњачи дабоме, први од њих- Маринковић, обмањујући изнова јавност разним манипулацијама, најчешће путем саопштења Управног одбора или ШСБ. Суштина обмана је да Арбитражни суд Спортског савеза Србије није надлежан, па кад то није било довољно, „укључују“ АПР и питање ЗАСТУПНИКА „претварају“ у питање ПРЕДСЕДНИКА. При томе поуздано знају да никакав правни тим АПР није, нити може одлучивати о надлежности Арбитражног суда, а то што пресуда тог суда није била довољна да се из евиденције АПР избрише Маринковић као заступник и упише Ракић за заступника нема никакве везе са судском пресудом о поништавању одлуке о избору Маринковића за председника ШСБ.

Веома дрска манипулација, али само за неупућене. Ствар је сасвим јасна и недвосмислена- Арбитражни суд јесте надлежани по Закону о спорту и по Статуту Спортског савеза Србије (одлука судског већа је била једногласна, а веће су чинили двоје професионалних судија и један адвокат).

Пресуда Арбитражног суда се односи искључиво на одлуке Скупштине о избору органа Савеза, у тужби и у пресуди заступник ШСБ се нигде не помиње.

Закључак је неумољив:

-Избор Ивана Маринковића за председника Шаховског савеза Београда је поништен!

-Пресуда је правоснажна и извршна!

-То је дефинитивна и необорива чињеница!

Најбољи доказ да је пресуда Арбитражног суда валидна и да је донео надлежни орган, представља Решење Првог основног суда у Београду, о принудној наплати новчаних потраживања насталих у судском поступку вођеном пред Арбитражним судом. Одлуком Првог основног суда дозвољава се извршење на целокупној имовини извршног дужника- Шаховског савеза Београда. Судска одлука је одмах спроведена, па су сви рачуни ШС Београда блокирани од 8.јануара 2018. године на износ од 632.662,91 динар. Предстоји и накнадна наплата трошкова суда и јавног извршитеља у висини од 54.235,94 динара.

Штета је настала, а јасно је ко је изазвао и због чега. По Закону о спорту (члан 62) и по Статуту ШСБ- члан 18, прецизно је дефинисана одговорност за проузроковану штету која се Савезу мора надокнадити.

Два суда одлучила, али Маринковић не признаје и не прихвата, већ на исти начин наставља да Шаховски савез Београда уводи у нове невоље. У својству „председника“ ШСБ, Маринковић заказује Скупштину за 13. јануар и предлаже да се потврде одлуке Изборне скупштине од 24. јула 2016. године о избору Ивана Маринковића, Петра Катанића, Радише Николића, Управног и Надзорног одбора. Дакле, Иван Маринковић предлаже да делегати Скупштине потврде одлуке које је поништио Арбитражни суд и по којима је поступио Први основни суд у Београду утврђујући принудну наплату и блокаду рачуна.

Све то ради апсолутно неовлашћено и противзаконито и после сазнања да је легални председник Скупштине ШС Београда Драгиша Ивановић још 13. децембра 2017. године преко Канцеларије ШСБ, заказао за 28. јануар 2018. године РЕДОВНУ ИЗБОРНУ СКУПШТИНУ ради избора свих органа Шаховског савеза Београда. Позиви су одавно пристигли, познат је и кандидат за председника ШСБ.

Понављамо, на крају питање с почетка, шта после свега хоће Иван Маринковић?!

Одговор знамо, па зато препоручујемо делегатима да не учествују у раду Скупштине 13. јануара која је унапред осуђена на неуспех и не доводе Савез у још тежу ситуацију због искључивости и тврдоглавости једног човека који по сваку цену хоће да буде председник Шаховског савеза Београда.